Nemenikuće u čast profesora Jovana Žujovića

U vezi sa biciklizmom najfascinantnija je činjenica da uz veoma malo planiranja i sredstava može da se napravi neverovatno putovanje. Fizička aktivnost vožnje bicikle bolja je od bilo koje druge sportske ili rekreativne aktivnosti, a za razliku od maltretiranja po autobusima ili sedenja u automobilu, kretanje biciklom omogućuje i sasvim drugačiji odnos prema okruženju kroz koje se kreće. Fetišizam dobre bicikle i opreme takođe ne treba nikoga da obeshrabri jer to nije ni najvažnije ni neophodno ni za veće i smelije poduhvate! Obzirom na to da pripremam izlaganje i saopštenje za naučni skup koji će Planinarski savez Srbije organizovati povodom 120 godina postojanja, veoma sam se zainteresovala za odnos planinarstva i naučno-istraživačkog rada. Kako to obično biva, istorijska perspektiva je nezaobilazna i literaturom o ljudima koji su uspostavili osnove visokoobrazovnog i naučno-istraživačkog sistema na području nekadašnje Jugoslavije postajem polako ali sigurno fascinirana. Već i nakon nekoliko pročitanih knjiga o ekspedicijama kroz Srbiju s kraja XIX veka i upoznavanja sa biografskim pričama nekih od najvažnijih ljudi za našu nauku, ime Jovana Žujovića i Jovana Cvijića okupirali su moju pažnju. Pročitavši priču o kući u selu Nemenikuće u podnožju Kosmaja iz koje je profesor Žujović potekao i koja je sada kao kulturno dobro pod zaštitom naše države, imala sam plan da tokom prvog slobodnog i sunčanog dana vozim tamo.

Nedavno sam preko neta kupila gornji deo biciklističke trenerke za 1.500 dinara i sve što sam ponela za čitav taj dan, smestila sam u džepove na leđima. To su bile samo krajnje osnovne stvari, pre svega zimske rukavice i kapa, jer sam znala da će uveče da bude jako hladno. Bez ikakvog tereta i smestivši sve što sam ponela sa sobom na leđa na ovaj način, sve to vožnju je učinilo daleko ugodnijom u odnosu na bilo koju do sada i mogla sam da se skoncentrišem da jačam svoju snagu na teškim deonicama. Izbila sam na put ka Aranđelovcu preko Drena i Bistrice vozeći kroz Šušnjar i Kolubarski Trg, a zatim sam presekla nalevo kroz drumski put iz Bistrice ka Baroševcu. Iz ranijih vožnji sam se sećala da to nije asfaltiran put, ali se sada ispostavio čak i malo komplikovaniji nego što sam predvidela. Uglavnom, prijalo mi je da prođem na početku kroz te seoske predele Bistrice, premda su neke deonice puta bile dosta nezgodne čak i za guranje bicikla i hodanje. Prizori su bili prelepi i ja sam uživala, slikala i gurala napred.

Pogled na kopove pucao je sa moje leve strane, dok sam jako lošim putem pokušavala da izbijem do Mirosaljaca. Taj put je u tako lošem stanju i okruženje je tako odvratno! Svejedno, vredelo je ići tim putem jer jezero u Mirosaljcima je nešto najlepše što sam skoro videla. Od svih jezera koje imamo u okruženju Lazarevca, ovo jezero mi je najlepše. Sunce se reflektovalo na površini jezera a ja sam tu napravila prvu pauzu, smestivši se na drvenu platformu za pecaroše u turski sed. Kraj mene na drugoj platformi bilo je nekoliko pecaroša. Nisam se tu dugo zadržala, već sam požurila da stignem što pre na odredište.

Preko Sibnice i Dučine, došla sam u podnožje Kosmaja negde oko 15h popodne. Od svega na putu je najgore kada te pretekne ekipa moto-bajkera koji prže punom brzinom – to je doslovce kao da mi munja prošiša pored uva. Put do sela Nemenikuće do kog se dolazi zaobilaženjem planine Kosmaj našla sam relativno lako, ali nisam imala ideju kao da tražim tu kuću Žujovića. Zatekavši se u ulici Jovana Žujovića, intuitivno sam odlučila da skrenem desno. Ugledavši neku ženu koja je u dvorištu na vrhu strmog uspona sakupljala suvo lišće, objasnila sam joj šta tražim. Na moje iznenađenje, odgovorila mi je da je ta stara kuća u njenom dvorištu, iza moderne kuće koja se nalazi pokraj kapije i gleda na ulicu. Premda je taj objekat pod zaštitom države, nema nikakvog obeležja na njemu niti je dostupan za posetioce. Potomci stare porodice Žujović bili su prema meni jako ljubazni. Reč je o starijem bračnom paru. Čovek je otključao staru kućicu u kojoj je profesor nekada boravio i ja sam napravila par fotografija. Zatim sam sa njima popila tursku kafu i orahovaču, kojom smo nazdravili za malo bolje dane za naučnike u Srbiji. Rekla sam im da ću u radu koji pišem za naučni skup podsetiti na profesora i njegov rad, a ostavila sam im i kontakt kako bih im eventualno dostavila i primerak knjige kasnije. Nekako mi je borba za dostojan naučno-istraživački rad kroz priču koju sam im ispričala danas u Srbiji delovala slično kao i pre 150 godina… Žena mi je dala bananu da ponesem i ispratila me je do kapije, sto puta mi poželevši srećan put. Bila sam neizmerno srećna da sam upoznala ove ljude i zatekla ih kod kuće, tako da sam uopšte i imala priliku da se staroj kućici probližim i zavirim u njenu unutrašnjost. U suprotnom, sa ulice ne bih mogla da vidim čak ni spoljnu fasadu, jer je objekat zaklonjen novom kućom.

Premda sam žurila da me ne uhvati mrak, kad sam izbila nazad do Sibnice već se smrklo i postalo je veoma hladno. Takođe se spustila i gusta magla, tako da je vožnja postala pomalo i jezivo-uzbudljiva. Sve do Mirosaljaca sam se vraćala istim putem kojim sam i došla, pa i nije bilo toliko teško. Međutim, posle Mirosaljaca postala sam nestrpljiva da izbijem na neko osvetljenije i poznatije mesto. Preko Arapovca i Junkovca sam vozila toliko promrzlih ekstremiteta da ih gotovo nisam ni osećala, a kad sam stigla u Velike Crljene nije se unaokolo dao videti ni “prst pred okom”. Kod sušare u Vreocima zastala sam samo da zabeležim ovaj jeziv prizor poput onih oslikanih u romanima Agate Kristi. Kući sam stigla na utopljavanje presrećna i prezadovoljna nikad bolje provedenim danom u životu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s